A mogao bi to još nazvati „Kaj to Zekiju treba“.
Opet tema koja nema veze sa trčanjem, ali nisam mislio pisati o nogometu, ali ova utakmica bilo je malo preveć za moj ukus.
Već je prošlo dosta godina od kad više ni ne pokušavam igrati nogomet, ali ovo kaj sam danas gledao na državnoj TV mislim da treba zabraniti. Izbjegavam gledati našu ligu, ali danas sam mislio da bude za nijansu bolje od naše lige, a onda vidiš da igrači v našem najskupljem klubu pojma nemaju o tom loptanju. Nije baš da se „popikavaju“, ali nisu daleko od toga. Odigrati dupli pas i nije neka fora, ali za njih je potpuno nepoznata stvar, ali da bi svaki trebao imati svoju loptu, to bi im bilo normalno. Muče je, muče i jadna ta „koža“ koja dođe u njihove noge i mora se patiti najmanje sat i pol. Iznenadilo me da ih nisu lovili grčevi, ali su lovili rezultat koji nikak da ulove da za njih bude povoljan.
Ne znam zakaj naša televizija prenosi Ligu prvaka i ostale europske kvalitetne utakmice, ako naše velike zvijezde iz toga ne mogu niš naučiti. U svijetu se igra neki brzi „nogač“, a tu pri nama nekaj usporenog. Evo današnji primjer: naša omiljena i jakooo skupa momčad iz metropole gubi, ali nekak uspije iz problematičnog jedanaesterca izjednačiti i onda se nastavi loptati ko da su „drugi put vidli loptu“. Igra bez nekakvog smisla i povezanosti, da ne govorimo brzim pasevima, točnim i preciznim loptama, centar šutevima na prvog protivničkog igrača. Sve u svemu premalo volje, želje, znanja i inicijative za pobjedu. Bilo je nekih polu šansi koje naš vrli komentator IB više-manje sve već vidio u golu, kao da gleda neku drugu utakmici. Tu je i bila publika maksimalno navijački raspoložena i davala sve od sebe, ali oni koji su to trebali odigrati uz takovu podršku s tribina, izgledali su „kao na samrti“, beživotno, neborbeno, a igraš doma i treba ti pobjeda.
Nekad bi nama u takovim trenucima trener i navijači rekli da trebamo „živu djecu jesti“ po terenu i nitko se nije štedio. Ovo kad gledaš, vidiš da ni jedan obrambeni igraš ne zna u oduzeti loptu bez faula, u duel uči bez ruku, klizeči start samo na loptu, jer njima je lakše uklizati u nogu protivnika, loviti ga za dres ili kaj već stigne, a da ne govorimo o „laktarenju“ kojeg u ovoj ekipi ima malo previše. Zadnji igrač da si ne zna postaviti suigrače da skaču na loptu, a on samo čisti „otpadke“.
Nije mi jasno zakaj se Zeko primio tog „jalovog posla“, svoj ugled znalca, šmekera, barem za mene, dao da mu se tako jeftino proda, jer kak god ta momčad bila skupo plaćena, djeluje previše beživotno, bezvoljno i nezainteresirano, ako se koji pojedinac izdvoji, na kraju se u toj letargiji izgubi. Izgledalo je da je bilo puno premalo volje i želje da se pobijedi, jer da je je bilo, bila bi i pobjeda, jer jadna je momčad koja na svojem terenu za sto dvadeset minuta jedva uspije dati gol iz penala.
Profesionalna ekipa koja trenira dva puta dnevno, na kraju, doma, fula ČETIRI PENALA. I nije za drugo da ispadne.
O čemu mi pričamo? Kaj i gdje to oni treniraju? Za koga? Tko ih i zašto toliko plaća? Koliko ide od poreznih obveznika?
Zeko da li je tvoj ugled vrijedan današnje blamaže?
Siguran sam da se u tvoje vrijeme igralo brže nego ovo večeras, a da ne govorimo o srcu, volji i želji za pobjedom, kojeg se danas nije primjećivalo.
Postavi juniorsku ekipu, nek igraju od prve, ševu, duple paseve, trče, igraju se i uživaju u nogometnoj igri, bore i dokazuju se bez opterećenja, grča…
