Stotka

Kad budem imao STO (100) godina koliko bude godina trčanja iza mene?
A tek povreda? Vjerojatno jako bogata arhiva sve ga i svačega.
Da li se ima potrebe opterečivati s time, povredama, godinama i inim stvarima?
Sve bude došlo samo po sebi i od sebe, samo treba dočekati prvu STOTKU.

Na povratku s jedne utrke prije X godina pao je zanimljiv dogovor:
- u godini kad budemo imali 100 godina najprije odnesemo ženama cvijeće na groblje
- kupimo šteku cigareta, tko puši
- gajbu piva svaki
- i odemo na Dravu da sve to popušimo i popijemo,
pa tko preživi kreće u "drugu stotku".

Otprilike smo svi istih godina, da ne spominjem imena, bili smo dosta dobra klapa i svaki vikend bili na nekoj trkici. U međuvremenu smo se malo osipali. Povrede su nas prepolovile, ali se nedamo.
Nedavno kad smo to ispričali, prvi komentar je bio: "Kakvi jeste, prije budu žene to vama donesle" .
E, sad vidite kaj je jal. Mi se lijepo dogovorimo, a oni koji nisu bili na dogovoru su odmah jalni, zavidni i slićno, na tome kaj mi budemo preživeli prvu stotku i krenuli u drugu, a oni silaze na nekoj stanici prije....

Cijena...

Blog treba otvoriti nekom pametnom temom, pa ajde onom koja mi je pod rukom
Da li li trčati dalje ili odmoriti?
Pitanje koje je staro, ali da ne filozofiram.. imam ih dosta, mislim filozofa po toj temi. Sezona je gotova i bila je duga. Da se pohvalim. Postao sam punoljeta ove godine na polumaratonima ili istrčao sam ih osamnaest (18), a rekao da smanjujem ove godine.
Da li je to ovisnost? - Neznam, ali u ljeto se već vidjelo da ih bude dosta, jer svaki od tih polumaratona ima svoju čar, izazov ili ono, ajd da ga ponovimo i ove godine.
Povrede - da pokucam po glavi šupljoj, srećom nije ih bilo ove godine.
A prije? - ma koliko hoćeš.
Da li sam postao pametniji ili sam nekaj naučio? - Pa baš i nisam siguran u to ni ja, a kamoli netko drugi. Bolje to ne pitate moju ženu.
Ako nemam pametni odgovor ili izgovor, onda sam imao sreće. Sad ispada da je sreće i tu bitna i važna i ja sam preživio 12 mjeseci bez ozljede, povrede ili kak god to nazovemo.
Godine su me nekaj naučile ili sam postao iskusniji, pametniji, manje trenirao? - Ne znam, nije bitno, glavno da normalno hodam, trčim i niš ne boli. Usput i brži sam od nekih koji su me "derali" cijele godine ili su oni sporiji, umorni ili se samo tješim....
Mogao bi usporiti, stati, odmoriti, ali ima još "trkica", a da ona/e bude/u bez mene, nije u redu ili možda je?
- Da li bi mogli bez mene? - Jedan više- manje nije neki problem ili zakaj da bude bez mene, ako mogu i ide mi.
- To bude još jedna više i budem imao najviše utrka u klubu.
- A kaj za to dobijem? - Druženje.
- A govori se "da je čovjek društveno biće", znači trebamo se družiti.
- Društvo, evo i mene, dolazim
- Ako me nema? - Razlog?
- Povreda?!? - S kim se budeš onda družio, s doktorom, fizioterapeutom? - Pa i oni su ljudi, možda i nekog od njih nagovorim da proba, pa onda imam "vezu da me brže skrpaju"
Pauza mjesec, možda dva.....
... ali nije sve tak crno.